Обновљене породице, нова и почетна стварност

Лаура Гутман

Моја деца, ваша деца и наша деца. Састављање различитог порекла и односа није лако и захтева пуно великодушности и пажње одраслих који чине нову породицу. Што је најважније, прихватите да ће наш партнер увек бити доступан за најмлађе

Породица „маме, тате, дечака и девојчице“ је на путу изумирања. Слобода и аутономија које жене стичу довеле су до раста развода у западном свету . Такви разводи нам омогућавају нове утакмице.

Сходно томе, рађају се деца рођена у новим везама која ће коегзистирати са децом која су рођена из прошлих веза.

Брачни суживот, са децом из прошлих веза

Када се заљубимо у мушкарца или жену који имају децу и покушамо да започнемо суживот, обично се суочимо са тим не узимајући у обзир да било која веза са том особом нужно укључује и њихову децу.

Ако раније нисмо имали деце, вероватно се појављује непријатан осећај да деца ограничавају нашу слободу и аутономију. Један од најчешћих ставова је покушај задржавања нашег партнера, истискујући досадну децу са емоционалне територије.

Напустимо фантазију да деца нашег партнера не постоје, јер ће пре или касније та илузија убити нашу љубавну везу. Деца постоје, плод су друге љубави.

Још један фактор који не узимамо у обзир у време „окупљања“ је тај што ћемо живот делити са бившим супружницима - са својим и партнерима - јер ће они бити присутни у свакој љутњи, свакој болести и сваком доношењу одлука .

Кључ је великодушност

Спремност за придруживање породицама је изузетна великодушност и отвореност. Јер није реч само о страсној љубави између мушкарца и жене.

Реконституисана породица нас приморава да толеришемо разлике и пружимо своје врлине, јер је поновна породица увек већи изазов. Ми одрасли смо ти који имамо обавезу да гајимо љубав према деци која нису наша, ако желимо да та деца науче да живе заједно, буду поштована и подржавајућа.

Иако није све складно или савршено, знаћемо да свако има где да пита, разговара, плаче или подели шта им се догађа.