Лук и бели лук били су нешто врло често у исхрани древног Египта, међу сортама које су се најчешће конзумирале, био је ваздушни, шетајући или египатски лук.

Упознао сам их пре пар година на југу Чилеа са именом патагонијска љутика, тако их зову због сличности и истог начина употребе као драгоцени лук.

Од тада је то усев који волим, јер је у основи самообрађивање, садите га и готови сте, никад више не бринете о њему, немају штеточине, немају проблема због сунца, хлада, недостатка простора, мало воде, хладноће, одолевају свему и пресађују сами из године у годину.

Како се дешава магија, јер овај лук једноставно има мале луковице које расту у горњем делу стабљике, када сазру падну на земљу и посаде се сами, зато се крећу земљом и отуда њихов надимак лука шетачи.

Као што сам рекао, то је усев који не захтева негу, ако желимо да ограничимо површину морамо само да их извучемо, врло лако излазе повлачењем доњег дела стабљике, исто радимо и да их уберемо.

Када их беремо ако луковице нису отпале, можемо их уклонити и користити као семе за садњу у другим областима или за дељење са пријатељима и комшијама, у ствари је то начин да се овај лук добије јер се обично не налази у продавницама.

Да би их јели, могу се јести сирови, кувани, печени или пржени. Можете користити и сијалицу и стабљику у целини, благог је укуса и не тера вас да плачете.

Знате како набавити неке египатске луковице лука, једном их посадите и имате их за цео живот.