Новопечена мама: не слушајте никога, само своју интуицију
Људи промискуитетно доводе у питање вашу везу. И то је ваша веза, она коју имате са животом који сте дали, са животом који сте усвојили, са животом до којег бринете. Не постоји један начин да се то уради „како треба“. Ми сви правимо грешке. Треба само волети и поштовати.
Сви имају реч у вашем животу.
На ваш начин или на ваш начин.
У томе како то радиш.
Пусти ме да плачем
Не спавај са њим.
Дојите.
Никад не доји.
Скини сису.
Не хватај га.
Раса са прилогом.
Размножавају се без везивања.
Превише чекате.
Хоћеш ли га оставити у вртићу? Није врло брзо?
И увек женама, јер мушкарцу, оцу, ништа није речено.
Овде су једине лоше мајке, оне које не раде ствари „како треба“, које излуђују неутемељени терети, одговорности и страхови.
Када ће бити права суодговорност?
Родитељи света нису у томе да помажу, они су ваши синови и кћери.
Очинство је, као и материнство, пуно радно време.
Људи промискуитетно доводе у питање вашу везу.
И то је ваша веза, она коју имате са животом који сте дали, са животом који сте усвојили, са животом до којег бринете.
Не постоји један начин да се то уради „како треба“.
Ми сви правимо грешке.
Треба само волети и поштовати.
Слушајте своју интуицију.
Реците да вас волим, показујте наклоност, наклоност, увек дајте слободу другом да буде, да знате да сте овде, али да вам нико ништа није дужан, опростите и опростите и радујте се радостима другог, чак и ако се не слажете, питајте ко је он, шта је потребно бити, осећати понос не само зато што испуњава ваше жеље већ и зато што следи његову.
Жртвовање свог времена тако да друго људско биће може бити и бити је најиздашнија ствар.
Треба поделити постојање на два дела да би се делило.
То је и најтеже.
Али запамтите да синови и кћери старе.
И можемо да ценимо.
Да су наши очеви и мајке радили ствари, зашто би то рекли?
Или су их направили зато што су нас волели. Ако су нас лагали или су били искрени.
Кад би само мислили на њих или мислили на нас.
А најважније је да сте се осећали вољено и вољено.
Упркос аргументима или грешкама.
Знајући да су нас волели.
Јер смо имали избор и на нас су пазили док смо бирали.
Јер смо захвални и њима и њима.
Јер се можда ствари разликују од онога како сви размишљамо.
Али ту смо.
Унутар овог живота.
И захваљујем.
То нам је толико дало.
