8. марта: све борбе
Данас све жене истовремено подижу руке и грло да би рекле исто: једнакост …
Данас сви.
Они којих више нема и живе у сећању.
Који су.
И то оних који ће бити и живети у машти.
Данас сви заједно заузимају улице.
Како су срца заузета .
Са радошћу и борбом.
Данас ће свет бити други.
Свет у којем жене не морају да траже дозволу или опроштај.
Свијет у којем жене нису присиљене трошити своје једино вријеме борећи се за своје.
Свет у којем бити жена није смртна казна, а бити мушкарац има среће.
Свет у којем се жене не осуђују због њихових жеља или због разговора о задовољству.
Свет у којем нико никада не подиже руку на жену у име љубави.
Свијет у којем су жене једнако слободне као и мушкарци.
Свет у којем жене имају исте привилегије као и мушкарци само зато што су мушкарци.
Свет у којем жене нису једине које брину.
Свет у којем мајке увек бирају желе ли да буду мајке или не.
Свет у којем жене нису невидљиве, осим када су објективизоване.
Свет у којем су жене власнице свог тела.
Свет у којем жене не морају да буду храбре за кукавне мушкарце.
Свет у којем нема стаклених плафона или подова од блата.
Данас сви.
Прави место састанка.
Суочени са несрећом.
Подизање руку и грла у исто време да бисте рекли исто.
Заустављање планете.
Рећи да ни један више ни један мање.
То је довољно и то је готово.
Данас сви.
Одлазак у свемир.
Траг љубави.
