Здрава микробиота може бити кључна за одолевање коронавирусу
Цлаудина наварро
Дијета богата влакнима и одређеним хранљивим састојцима може промовисати разноврсну и здраву микробиоту која са мање упала реагује на ширење ЦОВИД-19 коронавируса.
Често први симптоми инфекције вирусом САРС-ЦоВ-2 почињу у цревима. 60% заражених има дијареју, повраћање или болове у трбуху пре кашља, грознице или других респираторних симптома, објашњава истраживач Сониа Виллапол из истраживачког института Хоустон Метходист Институте у чланку у Тхе Цонверсатион.
Стање микробиоте могло би условити еволуцију болести
Интензивни гастроинтестинални симптоми, који откривају запаљен процес, могу бити чешћи код људи са дигестивном микробиотом са мање разноликости бактеријских врста. Ово је случај за људе са гојазношћу, хипертензијом, кардиоваскуларним болестима или дијабетесом. Старији људи такође имају мање микробиолошке разноликости од млађих. То су управо групе људи у којима ЦОВИД-19 може најозбиљније еволуирати.
Доктор Виллапол истиче да спречавање или откривање гастроинтестиналних симптома на време може бити од кључне важности за заустављање преноса болести. Људи који пате од дигестивних симптома нису у карантину, не иду код лекара и не тестирају се док не развију респираторне симптоме. Они су део такозваних „тихих предајника“ који одржавају пандемију на животу. А онда су то они који најозбиљније болују од те болести. Ови пацијенти ће такође развити интензивнији инфламаторни одговор на нивоу респираторног система, такозвану олују цитокина.
Дијета и додаци за бригу о микробиоти
Виллапол објашњава да његова лабораторија у Хјустону истражује микробиоту људи заражених САРС-ЦоВ-2 како би идентификовала цревне бактерије повезане са маркерима упале и већим вирусним оптерећењем. Поред специфичних лекова који се могу развити, лекар додаје да се дијететски и пробиотички суплементи могу користити за побољшање стања цревне флоре. Бактерије из породице Бифидобацтериум или Лацтобацциллус могу смањити упалу.
Добра дијета, богата биљном храном која обезбеђује влакна, храну микробиоте, може побољшати имунолошку реакцију у првој фази инфекције. Важне су и одређене хранљиве материје:
- Витамин А (бета-каротен у жутом, наранџасто-зеленом поврћу).
- Витамин Ц (у свежем воћу и поврћу).
- Витамин Д (који се синтетише у кожи изложеној сунцу, а налази се и у пшеничним клицама и сушеним печуркама).
- Витамин Е (у семенима и орасима)
- Омега-3 масне киселине (у биљној исхрани, у орасима и лану и цхиа семенкама).
Све ове хранљиве материје подстичу цревне бактерије да производе једињења која регулишу упални одговор.
Дијета са овим карактеристикама повећава разноликост микробиоте и фаворизује њено добро стање, које служи да нас „заштити од најтежих последица ЦОВИД-19“, према др. Виллапол, а такође спречава и друге здравствене проблеме, физичке и ментални.
Научне референце:
Лаурент Пеирин-Бироулет и сар. Пролив током инфекције ЦОВИД-19: патогенеза, епидемиологија, превенција и лечење. Клиничка гастроентерологија и хепатологија
