Не говори ми: „обрадуј то лице“
Депресија не звучи. Не падајте у депресију и чујете пукнуће кости и они вам стављају гипс, не. Због тога вам већина људи не верује: јер не могу да виде како се осећате. Јер оно што је разбијено невидљиво је за људско око.
То се добро однесе.
Оно што се дешава је да имате превише слободног времена за размишљање.
Такође имам стрес.
Како можете бити депресивни ако имате све?
Гладни људи депресивни!
Хајде, жено, драго ми је што се суочавам да је живот два дана.
Блесаве ствари. Сигурно није тако лоше.
Изађите да вам дам мало ваздуха.
Депресија није глупост.
Депресија је ослабљено стање душе.
Пад интензитета боја.
Осећај тежине у времену.
Драстично смањење простора који се смањује.
Смањивање броја потенцијалних купаца у светлу будућности.
Депресија не звучи.
Не падајте у депресију и чујете пукнуће кости и они вам стављају гипс, не.
Због тога вам већина људи не верује: јер не могу да виде како се осећате.
Јер оно што је разбијено невидљиво је за људско око.
И они то умањују.
Они те умањују.
Као да сте ви (и оно што осећате) нешто пролазно.
Депресија је стално разочарање стварношћу.
Експропријација илузије.
Пузање кроз дане и очај ноћу.
И ви се наслажете.
Као да би се окружио брадом, килограмима, са оним осећајем да желите да нестанете, неизбежно удаљио од осталих.
Депресија прелази у ћорсокак где само ви имате смер.
То је да су кључеви који се отварају увек на дну мора.
Убиј га, риле, риле.
А ви кривите себе и они вам осуђују. Јер нисте довољно јаки да бисте савладали.
Али понекад вас живот извуче на боље.
Који неизмерни талас помете све ваше извесности.
Понекад се ваш пејзаж неповратно мења.
Не знаш ко си
Не можеш поднети оно што радиш.
Неко ти толико недостаје.
Не налазите сјај, сјај и жељу.
Понекад вам срање излазе из ушију.
А оно што нам треба је да нас људи слушају.
Да не побегне пред нашом тугом.
Дајте му и дајте му храбрости за нелагоду.
Јер је легитимно грешити.
Понекад људима треба помоћ.
Јер кад се осећамо мало, утопимо се у чаши воде.
Јер не можемо све сами.
Јер смо бића погођена рањивошћу.
Јер треба да се излечимо а да нас не присиљавају на радост.
И мирно ће доћи дан јер мора доћи.
У којој опет.
Вечерње сунце на лицу.
Буди прилика.
