Јутрос, док сам заливао, упознао сам новог члана нашег стакленика, гљивицу или боље речено гљиву, нешто што би за многе представљало непријатност, а за мене поклон, што сведочи о добром нивоу влажности у стакленику.
То се често дешава, обични људи се боре са мравима који чак ни не једу лишће (већина мрава не једе наше биљке) или убијају гусенице, пужеве, пауке, гуштере и све што виде око себе.
Проблем са овим састоји се из два дела, компаније које профитирају од отрова и одређених средстава, усадиле су нам да све мора бити нетакнуто, чисто и само са једном врстом, али природа не функционише тако, у екосистему који сваки има На пример, мрави су веома ефикасни у одржавању аерације земље, неопходни су за ширење семена, одлична су храна за велики број инсеката и гмизаваца, а способни су и за опрашивање, међутим људи живе против њих унапред изгубљене битке, репродукују се много брже од нас и прилагођенији су околини.
Природна пољопривреда предлаже да се не делује, већ се дозвољава, што је начин да ствари пронађу природну равнотежу, где је све укључено и тако постигну пољопривреду у складу са природом, нарочито верујем да је тајна у томе посејемо мало више и да нам не смета да изгубимо неке биљке или семе у рукама птица или мрава, штеточине не постоје, ми их стварамо мешајући се на лош начин у природу, има много примера, на пример када узгајамо Стварамо само неку врсту нечега што погодује катастрофи, јер претпоставимо да инсект дође до те усева и заволи је као храну, брзо може постати штеточина, има вишка хране и то је разлог.
Морамо увек култивирати помало свега и што је могуће мешовитије, то је оно што делује природно, монокултура не постоји у природи, чак ни у шумама које изгледају као само нека врста дрвета, ако добро погледате, постоји читав низ мањих биљака или неких различитих стабала која се мешају у шуми, биљке су у могућности да се међусобно допуњују и помажу, успостављају односе и јачају једна друга, једна биљка може одбити, на пример, штеточину друге, фиксни азот који други троши, да наведемо неколико примера.
Да резимирам мало, у сорти је успех у природном пољопривредном систему , па је то оно што треба тражити и та печурка, не само да ме је подсетила, већ је и донела више разноликости у мој пластеник.
