Парадајза или парадајз је вишегодишња биљка густе да се гаји на годишњем нивоу, то је оно што кажу текстови али пошто нико не разуме овај језик и то је еко-ствари , нећемо наставити тамо.
Садићемо парадајз једноставно зато што је богат, свиђа нам се и гаји се широм света, иако је пореклом из Мексика.
Сродник је паприке, кромпира, патлиџана и дувана. Све биљке америчког порекла, осим патлиџана, и све оне чине породицу Соланацеае .
Како и када садити парадајз?
Сетва парадајза врши се на пролеће, мада ако имамо пластеник, можемо почети мало раније.
С обзиром да се семе парадајза развија врло брзо и за клијање му је потребна топлота, то ћемо учинити у кориту за семе, стављајући само по једно семе за сваку рупу. Ако ставимо више, изданци би се касније веома тешко одвојили, а две биљке блиске једна другој не би добро успевале.
Семе парадајза треба закопати око 1 цм. Гредицу можемо прекрити пластичном тацном као стакленик.
Имајте на уму да семену треба 20 ° да проклија , а потребно је више или мање 4 или 5 дана. Када биљка има око 4 листа и дебљину шибице, можемо је пресадити.
Да бисте знали како направити гредице, упутићемо вас на овај чланак. Такође да бисте знали како да набавите семе из воћа, погледајте како да растете у саксијама.
Лонац треба да буде дубок најмање 30 цм. Растојање између биљака, према академицима, требало би да буде 40 цм.
Искрено мислим да је то бесмислица, јер много зависи од одабране сорте. Из искуства је довољно 10 или 15 цм. Једино што ће се догодити је да ће се гране сударити једна с другом и у том случају се ништа неће догодити.
У лонцима морамо искористити простор. Штавише, њихово заједништво ме штеди на туторима, јер се они често подржавају.
За лонац ћемо потражити мале врсте , оне су мање захтевне, ако желимо неке од високих, биће им потребан лонац за њих саме са улозима од трске, као да су на земљи.
Ако започињемо и желимо да покушамо, можемо да узгајамо сорте трешње које дају много плодова и врло су једноставне.
Како садити парадајз у башти
Ако, пак, желимо да садимо парадајз у башти, видећемо како ћемо даље. Крајем зиме или раним пролећем правимо корито за семе парадајза, као што смо раније објаснили.
Отприлике месец или месец и по дана касније можемо да пресадимо биљке парадајза, све док временски услови то дозвољавају.
Не постоје прецизни датуми, нити вам могу дати тачан датум, јер је у сваком региону различит.
Заправо ће трансплантација на земљу бити мање-више од почетка или средином пролећа, па морамо узети биљке које смо већ разјаснили и одвојили да бисмо их однели у башту.
Парадајз је биљка која воли сунце и пуно воде , а воли да има тло богато храњивим састојцима , јер је врло прождрљива биљка. Знајући ове три основне ствари, добро ћемо поступити са њеним узгајањем, иако је осетљива биљка, врло осетљива на болести због прекомерне влаге и пуно штеточина .
Садња их је једноставна. Веома је добра идеја ставити на дно хумски глиста, а такође је, врло занимљива ствар, закопати део стабљике парадајза , како бисмо добили неке помоћне корене, који ће добро доћи да постану јачи и здравији .
Такође је занимљиво заштитити биљке парадајза, посебно на почетку, јер ако смо их имали у расаднику, снажна промена температуре могла би их убити.
Једном посађени и када су мање-више око 15 или 20 центиметара , веома је занимљиво дршкати парадајз, тако да се не вуку по земљи, олакшавајући плодовима кварење.
Треба имати на уму још једну ствар, а поред тога врло важну је и обрезивање парадајза док расте, ово је готово обавезно проверавати сваких неколико дана, јер ако не, биљке могу измаћи контроли.
Осим што узгајање повезују са босиљком и луком, што ће много помоћи.
Заштитите парадајз у башти
Много пута покушавамо да предвидимо сезону што је више могуће како бисмо садили парадајз у земљу, мада временски услови нису увек најпогоднији, било зато што смо још увек у време температурних промена или ноћу још увек може бити мало хладно.
Ово би био један од последњих корака да се наш парадајз посади у башти, након што смо направили легло на крају зиме, након што смо га већ посадили у башту, па чак и након што смо га уложили, морали бисмо заштитити парадајз у повртњак тако да растемо здраво и снажно, а затим орезујемо биљке парадајза да бисмо уклонили сисање.
Овај једноставни систем заштите парадајза такође нам служи, јер много пута имамо саднице парадајза у пластеницима, где су температуре много веће, и одношење у башту може им бити одличан контраст, успоравајући развој или чак њихово кварење.
Па хајде да поново искористимо предности пластичних боца и поново их употребимо, у овом једноставном видеу видећемо како се то може учинити:
Обрезивање парадајза и уклањање сиса
Voy a explicar cómo podemos podar y quitar los chupones a los tomates, una tarea interesante y fundamental cuando tenemos tomateras de tamaño grande o indeterminado, para tener buenos tomates.
Si omitimos este paso y las dejamos crecer sin más, empezarán a sacar ramas y chupones de tal manera que nos resultaría imposible controlarlo.
Tener uno tomates, grandes y jugosos es el objetivo de muchos hortelanos, y puede ser tuyo con adecuadas técnicas de cultivo.
Una de las maneras más efectiva es tener que hacer esta poda de tomates, para que la planta no pierda tantos nutrientes en formar nuevas ramas y se centren en la formación del fruto, por ello es muy interesante una poda cuidadosa. Cuando se podan los de tomate, se refuerza la planta para dirigir su energía hacia el interior y hacer grandes frutos.
Esta tarea es interesante a partir de que el tomate empieza a sacar el primer chupón y luego repetirlo cada semana hasta el final del cultivo.
Si no retiras esos retoños cuando son pequeños, van a crecer tallos grandes, desviando la energía cada vez más lejos de la producción de las frutas y en la producción del follaje.
No se han de podar los tomates cuando las plantas están mojadas, ya que se corre el riesgo de propagar o introducir la enfermedad de las plantas mojadas.
Esto, al igual que entutorar los tomates y protegerlos del frío primaveral, nos ayudará a tener una mejor cosecha de tomate.
Un pequeño tip, es que esos chupones, si son un poco grandes, de unos 10 cm , tranquilamente los podemos plantar en la tierra o en una maceta, y de ahí nos saldrá otra planta de tomate, en una semana aproximadamente, y tendrá raíz nueva.
Necesidades de las tomateras
Los tomates necesitan sol, abundante agua en una tierra que drene bien. Requieren abonado, si preparaste la maceta como te enseñamos no precisa mucho pero un poco de compost cada tanto no viene mal.
El viento al sembrar tomates
El viento no es un problema. De hecho ayuda a la polinización de las flores, pero lo mejor son abejas, siempre es bueno plantar fresas cerca, ya que éstas son como imanes para las abejas.
Asociaciones con otras plantas
Hay muchas plantas beneficiosas como la albahaca que mejora el gusto del tomate y mantiene alejada a la mosca blanca. También son buenas la menta, la caléndula, la melisa y el perejil. Y se lleva muy bien con sus primos los pimientos.
Reproducir las tomates por esquejes o patillas
Como se vio en el caso de los chupones, las tomateras no solo se pueden obtener de semilla, también funciona la técnica conocida como esqueje.
Consiste en cortar una rama de una planta adulta, el corte debe ser sesgado (si fuese transversal no conseguimos nuestro objetivo), luego raspamos un poco con las tijeras o un cuchillo la parte abajo y la introducimos en un frasco con agua. La ponemos en algún lugar soleado pero sin incidencia directa.
A los dos o tres días comenzaremos a ver raíces, y cuando vemos que están más o menos largas, las pasamos a una maceta. Lo que hacemos es clonar una planta, ya que tendrá la misma información genética que la planta que la originó.
Además, se desarrollará y producirá tomates más rápido que cuando la plantamos desde la semilla. Esto lo descubrí por accidente, cuando cayo un parasol y quebró una rama de una tomatera, decidí probar la técnica y funciona perfectamente.
Plagas y enfermedades del tomate
Las principal plagas son insectos como la araña roja, la mosca blanca y los pulgones. Se ven en las hojas a simple vista. Por esto me gusta regar mis plantas, en vez de tener algún sistema automático.
Esos 5 o 10 minutos que dura el riego de todo el huerto o macetohuerto, si este no es muy grande, se aprovechan para ver cada planta de cerca, saber si hace falta abono porque tiene hojas amarillas, si está siendo atacada por arañas y hay que ayudarla a defenderse, o si hay que quitarle los chupones.
Estas plagas la vamos a tratar fundamentalmente con agua y jabón. Hacemos una solución con jabón biodegradable y lo pulverizamos en las hojas y tallos en abundancia. Esto mata y aleja a los insectos. Se puede aplicar un par de veces al día, y en dos o tres días el problema debe estar resuelto. Es buena idea remover con la mano y con suavidad, los insectos y los huevos de las hojas.
Otra plaga son los nematodos en las raíces. Según mi experiencia no son muy comunes en el cultivo en macetas, yo lo que hago es dejar siempre raíces viejas de plantas ya cortadas en las macetas, a los nematodos le gusta mas un raíz muerta que viva.Hay también varios hongos y enfermedades tomate. Los hongos los podemos tratar con una solución de agua y leche de vaca, en relación de diez a uno, ya que es un buen fungicida. Sin embargo algunas de las enfermedades del tomate son intratables, y como hay mucha variedad le voy a poner una infografías que encontré. En todo caso, sino me mandan mail a (email protected) con fotos del problema y trato de ayudarles.
Tutorado de tomates
Una vez tenemos nuestros tomates plantados en el huerto o en el macetohuerto, si estamos todavía en climas templados o hay cambios de temperatura nocturnas, debemos proteger nuestros tomates.
Si no hayan crecido todavía lo suficiente como para necesitar tutor, debemos y podemos ir preparando los tutores, no lo vayamos dejando para el final y luego tengamos que hacerlo a la carrera.
Como y porque entutorar los tomates, es la pregunta más frecuente con la que me encuentro en el cultivo del tomate.
Realmente es una de las tareas principales en el cultivo del tomate , junto a la de podar y quitarle los chupones al tomate que explicamos antes. El entutorado se hace porque sino el tomate nos crecería rastrero y sería perjudicial para el fruto ya que sería mucho más fácil que se estropeara.
También es una cuestión de espacio, mejor tener las plantas de tomates entutoradas y que crezcan hacia arriba.
Por lo tanto el objetivo es ocupar menos espacio en la huerta, evitar que se estropee el fruto y facilitar su recogida.
Se puede entutorar con muchos materiales. Hay personas que usan cañas, que es una de las formas más comunes. También se puede usar bambú, o incluso ramas un poco gruesas de avellano o de cualquier árbol donde se irán atando las tomateras.
También se pueden usar barras de hierro corrugadas, porque realmente son tutores que duran toda la vida y no se me parten ni estropean con el tiempo.
Lo único que hay que tener cuidado con las barras corrugadas es que si estáis en climas muy cálidos, de 45º en verano, pueden quemar la planta, pero no es algo tan común.
Para atarlos también se usan diferentes materiales. Yo uso rafia, que es lo más natural que hay y encima se biodegrada en el huerto una vez usada.
Es importante, recalcar que este es un proceso que tenemos que ir haciendo durante todo el cultivo mientras los tomates sigan creciendo.
Cosecha de tomates
Por último, el fruto se cosecha cuando está rojo. Simplemente lo cortamos con unas tijeras para no dañar al resto de la planta y lo tendremos listo para comer de la forma que más nos guste.
A disfrutar de nuestros propios tomates, verán que son más ricos que cualquiera que el dinero pueda comprar.
Semillas de tomates: obtenerlas de nuestras propias plantas
Cuando una mata o tomatera dio unos tomates muy ricos o con alguna característica como tamaño o color que nos interese, elegiremos un par de sus mejores tomates y los dejaremos madurar en la planta lo máximo posible. Una vez caiga o lo quitemos, lo dejamos un poco más sobre la tierra, al menos un par de días más. Luego abrimos el puré de tomate que tendremos para ese entonces en la cocina con un colador y vamos quitando y limpiando las semillas.
Una vez limpias las semillas, las colocamos sobre un papel de cocina absorbente y las dejamos secar. Por último, se guardan en un sobre de papel. Y listo ya tendremos nuestras semillas para plantar el próximo año.