Шта после венчања?
Како је живети у браку? Како је основати „срећну породицу“? Питајте удате жене. Питајте их да ли је нешто слично ономе што романтичне приче и филмови проповедају.
Питајте све удате жене шта је после венчања, како је живети у пару, како је основати „срећну породицу“, да ли је то било нешто попут романтичних филмова са којима сте уздисали у адолесценцији, ако је пролазак Године су уништиле романтични мит уз који је одрасла и о којем је сањала толико дуго пре него што је упознала човека свог живота.
Питајте старије и млађе жене , оне које су неколико пута пронашле мушкарца свог живота, оне које су пронашле само једног, питајте их да ли то вреди, да ли се кају, да ли су срећне, ако су, када су пронашле партнера, престале да осећају страх до усамљености, ако су се осећали вољено и брижно, ако их је љубав пара ограничила или ако им је дозволила да лете и остварују своје пројекте и снове.
Питајте све што желите и пажљиво слушајте: многи од њих ће вам испричати страшне приче у којима можете видети како су жене васпитаване да пате.
Патимо због љубави, молимо или захтевамо љубав, трпимо и жртвујемо се због љубави, губимо време и енергију у потрази за бољом половином и романтичним рајем.
Неки од њих, упркос томе што су се парили или венчали, сањају да ће једног дана пронаћи своју велику љубав, други су бацили пешкир и помирили се са оним што им се догодило. Неки од њих су размишљали о разводу, други о томе нису ни размишљали, али сви имају нешто заједничко: научили су да љубав није тако лепа као што им је речено.
Били су срећни до краја живота
Све приче о принцезама завршавају се на дан венчања и заводе нас идејом да ће нам проналазак партнера загарантовати будућност пуну љубави, обиља, среће и да се више никада нећемо осећати саме.
Терају нас да верујемо да не можемо сами, да смо непотпуни, да ћемо остати сами и без икога ко нас воли, тако да нас има много који падамо у романтични мит и многи од нас трпе бројна разочарања током свог живота.
Зашто нам романтичне приче не кажу шта има после венчања? Јер да бисмо сањали требају нам идеализоване будућности.
Реалност је да љубав није неисцрпна, није савршена, не траје вечно и да неједнакост између мушкараца и жена веома отежава љубав. Рутина, суживот, досада и проблеми узимају данак у свим везама, а експлоатација којој смо изложени двоструком радном дану нимало не помаже.
Љубав је конструкција која се мора неговати све време: није нешто магично што настаје и остаје чисто и нетакнуто током година. И није лако волети се у патријархалном свету: милиони жена су заробљени у везама у којима се не осећају срећно, нежно, вољено, а има и много оних који се не осећају добро према њима.
Љубав није бесконачна
Продали су нам тако идеализовану идеју љубави да се када се паримо осећамо преваренима: мит о романтичној љубави је управо то, мит, али има огромну моћ над многим женама које верују да могу да живе љубав онако како је виде у филмовима чиста љубав која преживљава сваку препреку.
Они верују у љубав због које се осећамо праћени, љубав која јача с годинама.
Огроман размак између мита и стварности чини нас пате много, јер смо и то доживљавамо као да је лични проблем: нисмо имали среће, а ми мислимо да други имају.
Па ипак, то је социјални проблем: постоје милиони жена које пате због љубави, које не уживају у својим везама и које трају у везама у којима се према њима не поступа добро, јер се осећају заробљено под теретом хипотеке, срећна породица, шта ће рећи и страх од усамљености.
Мит о срећној породици
Срећна породица је још један мит у романтичном миту: не постоје ни савршене породице, и само погледајте ниво злостављања које трпе жене, девојке и дечаци и домаће животиње.
У сваком дому постоје проблеми, тешки односи, борбе, борбе за моћ и сукоби које ми тешко решавамо: људи имају врло сложене односе и тешко да имамо алате за управљање својим емоцијама и тако да нам не наштете или нама ни нашим вољенима.
Повредили смо се, а наше везе нису увек засноване на поштовању, добром опхођењу и љубави: породице се разилазе, разилазе, поново се придружују и никада нису попут оних у филмовима.
Живели бисмо срећније без романтизације романтичне љубави и срећне породице.
То нас неће спасити ни од чега, неће решити наше проблеме и неће успети само од себе.
Љубав се гради из дана у дан (и траје онолико колико траје): немојмо бити заробљени у паровима у којима није могуће вољети се, не предајемо се ономе што нас је дотакло, не губимо време и енергију сањајући о боља половина која не стиже.
Без ограничавања на пар и без митологизације романтичне љубави, ми смо ти који морамо тражити срећу и испунити свој живот љубављу.
