Шта је калцијум и које су његове функције у телу

Калцијум је пети елемент по заступљености на земљи и важан је део нашег тела. У природи не постоји у свом чистом стању, али је присутан у другим минералима и камењу.

У нашем телу је присутан у зубима, целокупном коштаном систему и неким телесним течностима. Природно је присутан код људи и животиња, али се као и друге важне хранљиве материје троши, па га је важно уносити храном.

Поред тога што је важан за одржавање и јачање зуба и костију, калцијум је важан и за друге регулаторне функције у телу.

Једна од ових функција је згрушавање крви која служи за заустављање крварења. Без згрушавања крви, једноставна повреда може нам проузроковати страшно крварење.

Још једна од ових регулаторних функција калцијума у ​​телу је пренос енергије и импулса кроз нервни систем.

Апсорпција калцијума

Апсорпција калцијума из хране коју једемо одвија се у првом делу танког црева. Ова апсорпција се врши уз помоћ витамина Д, који такође конзумирамо храном, али и са сунца.

Иако је овај процес апсорпције веома важан, у најбољим случајевима и код врло здраве особе, највише што апсорбујемо храном је 40%. Због тога је важно јести храну која садржи и калцијум и витамин Д, а последњи нарочито зими.

Симптоми недостатка калцијума

Недостатак калцијума може проузроковати разне болести, од неких које су једва приметне до других које су озбиљније.

Најчешће болести и симптоми недостатка калцијума, познатији као хипокалцемија, су недостатак сна, болови или грчеви у мишићима, кварење и лом зуба и ноктију, губитак косе и општи проблеми са костима.

Ови проблеми са костима могу се одразити на паузе или велике проблеме попут остеопорозе и рахитиса.

Храна која уклања калцијум

Храна која уклања или спречава апсорпцију калцијума је разноврсна и тако делује из различитих разлога. На пример, храна са пуно масти, попут говедине или свињског меса, може створити масне наслаге у цревима које ометају и ометају апсорпцију калцијума.

Друга храна која може створити потешкоће су цела зрна, јер садрже пуно влакана и могу створити нерастворљива једињења за апсорпцију минерала.

Фитинска киселина и фитаза присутни у многим махунаркама, у неким житарицама и неким семенима такође могу спречити апсорпцију калцијума у ​​телу. Исто се дешава са оксалном киселином и танинима који су присутни у многим намирницама.

Имајте на уму да су све ове хранљиве материје, осим животињске масти, корисне и за друге ствари и стога не значи да их не бисте требали конзумирати, већ да је важно знати.

Храна богата калцијумом и витамином Д.

Јасно је да је најбољи начин за добијање калцијума јести храну богату овим минералом. Осим у екстремним приликама, где је неопходно прибегавати суплементима, здрава особа са разноврсном и уравнотеженом исхраном може добити 100% калцијума из своје дијете.

За то је важно знати храну са више калцијума, попут оне која је наведена у следећој табели хране богате калцијумом:

Табела намирница богатих калцијумом

Храна	Количина калцијума на 100 гр
Млеко	125 мг
Чедар сир	721 мг
Грчки јогурт	110 мг
Путер	24 мг
Сардине	382 мг
Шкољке	96 мг
Спанаћ	120 мг
Купус	150 мг
Тофу	350 мг
Соја (семе)	277 мг
леблебије	105 мг
Сезам	975 мг
Бадеми	252 мг
Сојин јогурт	118 мг

Храна богата витамином Д.

Већина намирница које садрже витамин Д су животињског порекла. Пре свега, овај витамин је присутан у риби, у неким сиревима и у жумањцима.

Највећа концентрација овог витамина налази се у уљу бакалара.

Храна на биљној бази готово никада не садржи витамин Д, осим гљива.

Витамин Д се разликује од осталих хранљивих састојака, јер је наше тело у стању да га производи уз једноставну помоћ сунчеве светлости.

Технички гледано, ако бисмо провели довољно времена на сунцу, не би нам требао витамин Д из хране, међутим постоје фактори који ограничавају излагање сунцу, било да је реч о добу године, добу дана, тканинама које користимо, превише активности У затвореном, примена креме за сунчање, па чак и загађење могу ометати синтезу витамина Д, а извор хране је важан.

Два најважнија облика витамина Д су Д3 животињског порекла који се назива холекалциферол (најчешћи у суплементима) и Д2 биљног порекла који се назива ергокалциферол.

Најзначајнија улога витамина Д је у расту костију, јер помаже апсорпцији калцијума.

Такође је важан у функцији имунолошког система, нервног система, мишића и коже. Недавно се показало корисним у лечењу аутоимуних болести, као што су мултипла склероза и фибромиалгија.

Недостатак витамина Д је уско повезан са рахитисом, остеопорозом, остеомалацијом, а код старијих особа долази до прелома костију. Уз сунчеву светлост најважнији извори витамина Д су појачани маслац и млеко, уља од јетре рибе, јаја, клице и говедина.

Вишак калцијума и његове последице

Вишак калцијума или хиперкалцемија је болест код које нивои калцијума у ​​нашем телу, одражени у нивоима овог минерала у крви, прелазе меру која се сматра нормалном. Висок ниво калцијума у ​​крви може довести до проблема попут декалцификације костију, каменаца у бубрезима, осим што ће променити функционисање, у најтежим случајевима, највиталнијих органа људског тела, а то су мозак и срце.