Наше право на себичност

Да бисмо се дали другима, такође морамо знати како да примамо. Да бисмо се побринули, морамо се побринути за себе. Признавање наших потреба је великодушно … за нас.

Морамо да примимо.

Али када сте се увек навикли на давање на прекомерни начин.
Кад сте свима били доступни.
Чинити услуге. Да оставиш своје ствари.
Да посветиш своје време.
Да позајмим новац. Да уступим свој простор.
За реч охрабрења у било ком тренутку.
Да се ​​стара о.

Кад сте се уверили да свет није за вас када вам је био потребан.
Да су се изговарали кад су се у нечему морали жртвовати.
Да се ​​нису сетили оних ствари које су вам биле важне.
Да те заправо нису слушали.
И да су само чекали да као и обично ућутиш.
Да ти пљуне његово срање.

Кад сте осетили да је све било у равнотежи.
Да сте били потпуно празни.

Када сте једино што сте урадили у животу живели за друге и за друге.
Не знајући како да кажу не из страха да ће повући своју наклоност.
Дакле, оно што не знате је примање.

Великодушност носи озбиљну опасност.
Ако испоручујете тако да вас воле.

Да будем најбоља особа на свету.
Дакле, нико никада не може прећи преко онога што дајете.
Да не би дошли до вас.
Јер ако само дајете, а не примате, ви сте попут перфорираног црева које никада ништа не залијева.
То губи сву воду у цементу, а да не дође до тла.
Онда се испразниш. Остали сте без ичега.
И осећате се ужасно усамљено.

Јер вам нико није рекао да поступање исправно може бити погрешно.
Ако сте заборавили на себе.

Нико није рекао да бисте могли бити превише дарежљиви.
Да сте морали да сачувате комад.
Да будете великодушни према себи.
Нико те није научио да се бринеш о себи.
Јер најбоље је увек за друге.
А за вас најгоре. Најгоре од свега.

Зашто си ниси спасио неке од најбољих?
Зашто се тако мало волиш да мислиш да не заслужујеш добро?
Наравно да то заслужујеш.

Понекад морамо бити себични.
Јер бити себичан значи волети себе.

Јер бити себичан значи размишљати о себи пре других.
А ако не мислите на себе, нестаћете.
Ви не постојите. Ти ниси.

И када затражите своје место.
Кад ставите границу.
Кад стојиш.
Људи те не слушају. Не види те.
Ти си дух.
А ако се догоди, замераће вам што сте се променили.

Да више ниси та самозадовољна особа.
Да их више не решаваш и додвораваш им се.
Да му више не будеш емотивни слуга.
Људи се љуте на тебе што радиш оно што желиш, а не оно што желе од тебе.

Морамо да примимо.
А за то морамо полагати право на себичност.
Тражите шта нам треба.
Да бих могао да наставим. Давање.