Полагање је храбро

Не разумем људе који се не обавезују. Са нечим, са идејом или са неким. Посвећеност је највећа љубав према животу која постоји. То је веровање и поверење. Част је тренутка. Легитимизује сада.

Роиев глас је подцаст писца Роиа Галана за часопис Ментесана. Слушајте га и делите.

Људи који се плаше посвећености верују да ће заувек бити овде.
Да ће имати још једну шансу.
Да о томе може да размишља целу вечност.
Да му сигурно долази нешто боље.
Да постоји време и да је бесконачно.
Али испоставило се да није.

Понекад оно што је било више нема.
А понекад сте онај који престаје да будете ви.

Због тога не разумем људе који се не обавезују.
Са нечим, са идејом или са неким.
Ако је посвећеност највећа љубав према животу која постоји.
То је веровање и поверење.
Част је тренутка.
Легитимизује сада.

Супротно ономе што многи људи верују, залагање није супротно слободи.
Заправо, нема обавезе без слободе.
Јер посвећеност истини, поштењу и стварности мора бити бесплатна.
Јер нема веће слободе од боравка с неким кад бисте могли да одете.
Затим одбраните идеју и покисните кад бисте могли бити једнако удаљени.

Због тога све што треба да учините је да се суочите са својим страхом.

Престати бити кукавица.
И треба почети храбро.
Јер храбри људи се увек обавежу.
Храбри људи се кладе на вас.
Храбри људи бране оно што је праведно иако може бити одбачено.
Храбри људи не бјеже, не изговарају се апсурдно или су себични.

Зато буди храбра особа.
Посветите се.
Јер неће бити важно траје ли три дана или стотину живота.
Важно је да своје поступке повежете са својим осећањима.

Основна ствар је осећати.

Разумети зашто радите оно што радите.
Зашто се бојкотујете сваки пут кад се чини да нешто има будућност.
Зашто не желите да ико заиста зна какав сте.
Зашто се толико плашиш да те неко воли.
Зашто мислите да ако вас неко воли то зависи од вас.

Основна ствар је да гледате у ту празнину.
Ону коју прекривате заводљивим осмехом.
Она која вас тера да бежите од свега и од свих.
Она која вас спречава да генеришете стабилне везе.
Онај који вас је учинио странцем чак и себи.
Та празнина која расте сваки пут кад кажете да вам нико није потребан.

Да сте слободна душа.

Јер можда шта ће бити с тобом.
То је да не желите да потврдите давно ту душу
Такође сте је напустили.