Породица коју сте изабрали

Постоје људи који постају ваша изабрана породица. Којима је стало да вас познају и поштују. Коме се увек морамо захвалити. Јер су хероји и хероине које су вас спасиле. Да се ​​кладе на вас чак и ако то нисте ни желели.

Живот није у грандиозним догађајима.
То није у далеким освајањима или у именима која други дају открићима.
Није у успеху или професионалном постигнућу.
Није у свему оно што нам је речено да морамо бити.

Постојање постоји у свакој ћелији што нам омогућава да наставимо.
Управо овде и управо сада.
У свакој честици кисеоника и у сваком зраку сунчеве светлости.
Зато постоје мале ствари које све мењају.

Сићушни и готово неприметни гестови који нас спашавају од тога да будемо други.
Неко ко тачном речју отвори врата и тада одлучите да одете.
Због чега „кликнете“.
И нема повратка.

Постоје људи који овим гестовима неизбежно мењају наш курс.
Да нам помажу а да се не претварају или не знају.
Који нам донирају своју мудрост и учење.
У случају да нам помогне.

Постоје кључни људи.
Да су мостови ка бољој будућности.
То нам пружа потребне алате да престанемо да мрзимо и мрзимо себе.
Да јесу кад их нико није очекивао.
Оних којих се увек сећате чак и ако је већ дуго нисте видели.

Јер постоје људи који постају ваша изабрана породица.
Којима је стало да вас познају и поштују.
Да не доносе пресуде о вама и не желе вас.
Да никада неће имати улицу или трг.

Али на чему се увек морамо захвалити.
Јер су хероји и хероине које су вас избавиле из осредњег наметања усамљености.
Да се ​​кладе на вас чак и ако то нисте учинили.

Ти људи.
Без које је ово свет.
Сигурно би било.
Мало горе.