На крају, љубав није била то

Дајеш и дајеш и дајеш, али од толиког давања остајеш празан. И испоставља се да љубав није давала све и жртвовала све, ако није могла да учествује у равнотежи.

Већину времена се заљубите у искреност другог.

Од тог унутрашњег детета које наставља да живи у њему.

Али ни он не види.

Али видите, видите све и желите да га пробудите.

Желите да му дате илузију, вољу за животом, да опорави ту суштину.

Желиш да га спасиш.

Али љубав не спасава другог.

У љубави мора постојати равнотежа.

Не можете давати и давати и давати без примања већ мрвица.

А онда вам говори о својим проблемима.

Слушате јер ништа друго, осим што врло добро слушате.

Добро је што ме слушате, каже он.

И више се заљубљујете јер се осећате корисно.

Тада разумете све његове трауме, јер га мајка није волела док се његов бивши није понашао лоше или да би волео да слика.

И у овом тренутку филма већ сте постали навијачица.

Ви сте витални аниматор свог партнера који живи без да живи у њему.

Кажете му да оде у Рим да студира ликовну уметност и купите му карту и удахнете га, можете, можете, можете.

И на крају он оде, а ви се наљутите јер дубоко у себи оно што сте желели је да он остане.

Да вам покажем да сте важнији јер дубоко у себи мислите да сте посебни и у својој ароганцији једино што сте желели је да вам захвалим на свему, али да не радим ништа.

И на крају одлази и упознаје Италијана и оставља вас, јер раздаљина коју већ знате и Италијан поново гута трауме и подстиче га да постави своју галерију и замењује вас новом, ентузијастичнијом и невинијом.

Остали сте празни јер нисте ништа сачували за себе.

Јер су вам рекли да је то љубав.

Давало је све, давало је, било је жртвовање.

Али волети није то.

Вољети значи дати себи довољно храбрости да кажете не.

И то упркос постављању границе.

И даље те воле.