У школи нас уче да је 70% планете прекривено водом, баш као и наше тело, што је 70% воде.
Али нико нас не учи да се већи део живота на планети налази у овој води. Много пута, чак и ја, говоримо о дрвећу као о примарном извору планетарног кисеоника, а истина је у океанима где се налази највећа биљна маса и где се дешава већина процеса производње кисеоника и хватања ЦО2.
Али заборављамо зашто то не можемо да видимо, јер нисмо у директном контакту са осталих 70% планете. Тако је за нашу врсту вода мало више од депоније.
Ми смо једина копнена животиња која врши нужду у води и баца свој отпад у њу. На мору смо створили острва од пластике, облаке нафте и нафте.
И многи ће рећи, сада и шта ми можемо, то је став оних који не желе ништа да раде.
Водите рачуна о обалама.
Сваки пут када одем на плажу, понесем са собом торбу, не за своје смеће, јер обично не носим пуно оног што ствара смеће, али пре него што одем, прошетам по плажи и напуним врећу смећем из други, то је нешто једноставно, треба ми 5 минута и дајем пример другима и својој деци, ако је ово урадио мали проценат људи који уживају на плажи, неће бити плажа са смећем, смеће које ако се не сакупи заврши у води скоро сигурно.
Такође морамо водити рачуна о томе шта радимо у води, о спортовима којима се бавимо, на пример ако имамо чамац морамо бити сигурни да боја није токсична, ако је оперемо пре одласка на реку или море производима који не загађују, Ако имате ванбродски мотор који је у добром стању и не просипа уље свуда, ако је направљен од пластике, то би требало да буде квалитетна пластика која не оставља комаде око себе.
Пре неколико година видео сам неколико ваздушних фотографија Медитерана на којима сте могли да видите гориво бродова на мору, све то гориво прекрива сунце и утиче на раст алги, размену гаса са водом и морски живот уопште .
Време је да размислимо о одрживој употреби мора и река, нечему што чини се да многи заборављају или једноставно не виде.
Вода је наш главни ресурс.
Мора се схватити да живот не од нас већ од планете зависи од овог великог воденог тела, о којем врло мало знамо где сутра могу бити скривене тајне које спасавају човечанство, попут горива на бази алги, велике резерве хране, чак и клима зависи од ове велике водене површине.
Дакле, време је да почнемо да размишљамо и бринемо изван своје баште. Ово је промена која ће ако свако и свако то ради и подучава нашу децу ускоро моћи да буде глобална, немојмо чекати да политичар нешто уради или да неко други очисти плажу, узме торбу и очисти мало и мало по мало бићемо више.
