Неколико дана радници (заправо углавном жене) у одевном сектору излазили су на улице у Даки, главном граду Бангладеша, али и у другим градовима. Протест од велике важности, али који је прошао готово непримећен у главним медијима (где се брендови одеће обично оглашавају, али да се не заварамо).
Хиљаде људи се мобилисало, водећи протесте неколико узастопних дана, тражећи неотуђива права, почев од права на минималну зараду.
Индустрија одеће у Бангладешу генерише скоро 30 милијарди долара извоза годишње, што је еквивалентно 80% зараде од извоза те земље, и задовољава захтеве неких од највећих светских брендова. Ово је други највећи извозник одеће на свету, после Кине.
Нажалост, радници већ дуго трпе нељудске услове у фабрикама, раде у сменама и примају плаће од глади.
Владина обећања не вреде ништа, јер је у септембру обећала да ће се минимална зарада радника у индустрији одеће повећавати за 8.000 така (око 82 евра) месечно, што је прво повећање од 2013. године! Јер, према речима радника, само би мали проценат од више од 3,5 милиона радника у овом сектору имао користи од таквог повећања.
Због тога су се демонстранти вратили на улице, упркос сукобима полиције и демонстраната који су већ проузроковали смрт радника и десетине људи са озбиљним повредама.
Радници одеће почели су се окупљати у Уттаркхан-у и Дакхинкхан-у након 9 сати у уторак и наставили према аутопуту Дхака-Мименсингх. У индустријском округу Савар, северно од престонице, запаљене гуме блокирале су путеве и аутопутеве.
Рухул Амин, извршни директор Синдикалног центра одеће, рекао је за Ројтерс да је полиција користила траке, сузавац и чак млаз воде како би растерала гомилу.
„Полиција је прво покушала да их убеди разговором и молећи их да напусте улице како би транспорт могао да настави да кружи, али бацали су камење и цигле“, каже Тахмидул Ислам, локални полицајац.
Влада је формирала групу са власницима фабрика, синдикалним лидерима и званичницима како би постигла договор и видела како да удовољи захтевима радника, рекао је министар трговине Типу Мунсхи, обећавајући да ће резолуцију постићи у року од месец дана.
Али, чини се да радници нису уверени и спремни су да наставе протест све док њихови захтеви не буду прихваћени.
Ово је само део онога што стоји иза јефтине одеће Маде ин Бангладесх коју купујемо у продавницама.
