Гордофобија: када се вредност људи мери њиховим телима
Рои Галан
Гордофобија је стигма и друштвено одбацивање које трпе људи чија тела нису у складу са нормативним канонима лепоте. Сви смо одговорни за оно што чинимо другим људима.
Гојазност је болест коју не можете сакрити.
Видљиво је свима.
Идете било где и људи вас већ осуђују.
Јер је ваша дебела кривица.
Јер кад сте дебели, људи гледају на вашу корпу са неодобравањем и њеном тишином и желе нам рећи да како не можете бити овакви са срањем које једете.
А онда једете више, јер када имате компликован однос са храном, храна је уточиште и награда.
То је нешто због чега се истовремено осећате лоше и добро.
Као поплава у месецу августу.
А онда постоје људи који вам кажу да можете бити срећни што сте дебели, али они вам кажу кад су смршали, када су оперисани, из мршавости вам кажу да сте то ви они и они више нису оно што су били и ви мислите зашто још увек нису дебели и дебели ако морате да се прихватите: зашто нису прихваћени?
Јер кад сте дебели, живите са одбијањем.
Претпостављате да вас могу и требају одбити.
Јер то заслужујеш.
За масти. За масти.
А осим тога, заслужујете само оно што вам дају и што добијате као максималан поклон јер немате право да било шта захтевате јер сте дебели и морате се задовољити свиме.
А ако постоји дебела жена са мршавим и згодним дечаком, увек ће се питати шта он ради с њом ако она не вреди ништа.
Јер вредност људи мери се њиховим телима, зар не?
Или њиховим одсуством.
А ту су и дебели које зову цурвис јер су врући чак и ако су дебели, то је као да вам поштеде живот јер сте лепи или им толико не смета што сте дебели и морате показати да можете све што и танка девојка јер је ваша маст прелепа, то није једна од оне масти коју нико не жели да види.
Све се то назива гордофобија.
Одговорни смо за оно што чинимо другим људима.
Такође смо одговорни за тип људи какав желимо да будемо.
Ако се људи који доприносе другим људским бићима гнушају самих себе.
Или људи који прихватају и поштују различитост.
Изнад свега.
