Као што му само име говори, краљевство плантае, од латинског "биљака", односи се на све биљке које живе на копну, бар је ово општа класификација, иако зелене и црвене алге такође спадају у истакнуту копнену категорију упркос бити морске биљке, али су изузетак.
Класификација биљака
Унутар широког биљног царства имамо различите класификације које заузврат деле овај неизмерни свет састављен од више од 6,5 милиона копнених врста и велике разноликости водених врста, то јест алги.
Класификација биљака врши се на следећи начин. С једне стране, постоји раздвајање између нецветајућих биљака и биљака у цвету, а унутар њих су подељене у категорије које се истовремено разликују.
Цветно биље биљног царства
Нецветајуће биљке су оне које не производе цвеће, а заузврат су талофити, бриофити и птеридофити. Слично томе, како немају цвеће, њихова репродукција се потпуно разликује од репродукције биљака са цветовима или плодовима, у којима цвеће чини репродуктивну важност.
У тхалопхитес су вишећелијски организми који не садрже ткива или органа група карактеристику васкуларних биљака: не садрже стабљике, корење или лишће. Могу бити вишећелијске и једноћелијске. На пример, алге и лишајеви су талофити.
У бриопхитес су нонвасцулар копнене биљке, односно недостаје васкуларни систем (вретено и цвет). Долазе директно из зелених алги и први излазе на обалу. Састављени су из 3 дела: ризоида, калидија и филидија, што би било еквивалентно код ових врста корена, стабљике и лишћа и немају семе.
Класификовано као бриофити има више од 20.000 врста међу којима су: Астерелла лудвигии, Цоннарус моноцарпус, Цоноцепхалум цоницум, Манниа рупестрис, Манниа сиберица и Марцхантиа полиморпха.
У птеридофитас или Папратњаче су све врсте папрати и на слично. За разлику од осталих биљака, размножавају се спорама. Меристемоиди настају у стабљици или листовима спорофита, ћелијама које имају могућност дељења и које стварају спорангије, а то су структуре које творе споре.
Поред папрати, ту су преслице (попут преслице), маховине и селагинеле (међу којима се издвајају врсте Лицоподиум цлаватум, Лицоподиелла цернуа, Лицоподиум обсцурум, Лицоподиум аннотинум и Селагинелла апода, псилофити и изоети.
Цветно биље биљног царства
Цветно биље су све оне биљне врсте које садрже цвеће и плодове са семеном и њима припада већина прехрамбених биљака и воћака.
Они су сперматофити , односно васкуларне биљке које производе семе. Заузврат се деле на гимносперме и критосеменке.
У Гимноспермс су дуги - живео биљке и велике, дрвених корени, стабљика, лишће и семенке изложена цвећем, мада је њихова репродуктивна функција претпоставља се неки листови који су обликовали скале.
Најчешћи примери гимносперма су врсте које припадају следећим групама:
- Цикади: све породице палми распоређене у родном редоследу Цицада, подељене у породице Цицадацеае и Замиацеае.
- Гинко: од више од 30 познатих врста, само једна од њих, данас је преживела чувена Гинко билоба. Остали су изумрли, већина њих из мезозојског периода, односно у време диносауруса.
- Гнетиди или гнетали: Најпознатији примери су породице Велвитсцхиацеае, Гнетум Л. и Епхедра Л.
- Четинари: ову класификацију чини око 550 врста, међу којима се истичу све врсте борова, кедра, јеле, смрче и секвоје.
У Ангиоспермс имају Схови и мирисне цвеће налазе у репродуктивне органе, као полен и овуле и где се производи оплодње јајне ћелије и развоја плода и семена.
У овој класификацији налазимо све врсте биљака, како прехрамбених тако и украсних, било да су то пшеница, шећерна трска, орхидеје, кактуси или тратинчице, међу многим другима, све оне припадају овој групи.
