3 реформе хране које су потребне Европи
Цристина Родриго
Европски парламент се суочава са могућношћу да се клади на одрживи систем исхране који служи за борбу против климатских промена.
До данас, европске пољопривредне политике нису на одговарајући начин решиле хитне проблеме животне средине, добробити животиња и јавног здравља са којима се данас суочавамо. Али ова година је пресудна у редефинисању прехрамбеног система Европске уније.
А то је тако јер Европски парламент има могућност (и дужност) да промени своју пољопривредну политику и смањи неодрживи ниво производње и потрошње животињских производа.
Имајући овај циљ на уму, прехрамбена организација ПроВег груписала је под три основна стуба реформе неопходне за промену европског прехрамбеног модела.
1. Промена модела против климатских промена
Први стуб одрживог европског система хране је искоришћавање потенцијала биљне хране. Производња ове хране захтева мање ресурса и генерише мање емисије стакленичких гасова од оне животињске хране.
У ствари, ако би европско становништво смањило своју потрошњу животињских производа преполовљено, емисије гасова стаклене баште из пољопривреде смањиле би се за 25-40%.
На исти начин, с обзиром да је конзумација меса изнад препоручених нивоа на нутритивном нивоу, а потрошња поврћа испод, треба дати приоритет конзумацији овог другог у трпезаријама и кафетеријама јавних установа.
2. Закони у корист биљне хране
Други стуб заговара омогућавање законодавног оквира који подстиче промене у исхрани. С тим у вези, означавање хране је кључно подручје за побољшање. Европска комисија мора одбити забрану употребе имена њихових одговарајућих месних производа за алтернативе биљног порекла. Морамо бити у могућности да наручимо и продамо „хамбургер“ са поврћем.
Поред тога, потрошња биљне хране може се подстаћи фискалним мерама. На пример, смањење пореза на воће, поврће и махунарке, као и на биљне алтернативе производима животињског порекла.
3. Преобликовати заједничку пољопривредну политику
Трећи стуб и најважнији је редизајн Заједничке пољопривредне политике (ЗПП). Око 70% пољопривредног земљишта у Европској унији тренутно се користи за исхрану стоке, а директна плаћања из ЗПП износе до 32 милијарде евра годишње.
Субвенције ЗПП треба да престану да фаворизују интензивну сточарство и да почну да промовишу одрживу производњу хране , уз обавезне мере за побољшање животне средине, добробити животиња и јавног здравља.
Укратко, нови модел прехране Европске уније мора несумњиво смањити производњу и потрошњу производа животињског порекла и промовисати исхрану засновану на биљкама. Само на тај начин ћемо испунити циљеве Паришког споразума у борби против глобалног загревања и изградити систем прехране који поштује животиње, наше здравље и животну средину.
