Светска популација достићи ће 9.000 милиона 2043. 2050. биће 9.300 милиона.

У октобру 2011. године, становништво планете званично ће достићи седам милијарди, о чему ће се расправљати ове среде у седишту Уједињених нација у Њујорку и које ће представљати огромне изазове широм света.

Становништво Латинске Америке

  • Тренутно близу 600 милиона, 8,6% светске популације.
  • 2050. године становништво Латинске Америке биће 750 милиона, што је пораст од 150 милиона за 40 година
  • 2050. године светска популација биће 9,3 милијарде
А цифра ће достићи 9 милијарди 2043. године.

Према УН-у, производња хране требало би да се повећа за 70% до 2050. године и једно од великих питања је како ће бити могуће прехранити светску популацију док се покушава одржати равнотежа планете.

Климатске промене такође могу утицати на пољопривредне приносе и имати негативан утицај на производњу хране.

УН ће објавити своје ново стање светске популације крајем октобра, али ББЦ Мундо разговарао је са Јосеом Мигуелом Гузманом, шефом популације и развоја УН-овог Светског фонда за популацију, о неким најупечатљивијим бројкама које су већ познате и њено значење.

Погледајте који ће бити неки од великих изазова широм света, а посебно за Латинску Америку.

Производња хране

„Повећање производње хране за 70% за 2011. годину повезано је са популацијском компонентом, али највећа компонента повезана је са променом образаца потрошње“, рекао је Гузман за ББЦ Мундо.

Према ФАО-у, светска производња хране мораће да порасте за 70% до 2050. године.

Разумно је очекивати да ће економски раст у Азији, па чак и у Латинској Америци значити повећање животног стандарда, а тиме и потрошње, рекао је експерт УН-а.

„Један од изазова је тај што можемо подржати више од 200 милиона жена у свету које имају незадовољене потребе за планирањем породице.“

„Очигледно да најмање развијене земље имају право на ниво развоја и да њихова популација није на нивоу сиромаштва и то ће значити већу потрошњу, али ово се разликује од потрошње која генерише веће стакленичке гасове.“

УН у контексту конференције Рио + 20, 2012. године, промовишу концепт зелене економије, као начин да се државе обавежу на смањење сиромаштва у свету, али истовремено не генеришући ово слично повећање емисије ЦО2.

Емисије ЦО2.

Према неким проценама, емисије једне особе у САД данас су једнаке емисијама четири Кинеза и 250 Етиопљана.

Свако има право на бољи животни стандард, а самим тим и на квоту емисија.

Али важност ових података варира када размишљате дугорочно, рекао је Гузман.

„Желео бих да мислим да Етиопљани неће имати исти образац потрошње за 30 година, јер би било претпоставити да ће живети у крајњем сиромаштву.“

Ако свака особа има право на животни стандард, а самим тим и на квоту емисија, тежина емисија ЦО2 у земљама са високим стопама плодности биће дугорочно много већа.

Не узимајући ово у обзир „може нас довести до потцењивања ефекта који ће раст становништва имати на емисије у будућности“.

Урбанизација

До 2045. године више од двоје од сваке три особе на свету живеће у урбаним или приградским местима.

Латинска Америка има два велика мегалополиса са око 20 милиона, Сао Пауло и Мекицо Цити.

„У наредних 25 година градско становништво Централне Америке повећаће се за 40 милиона људи“

Јосе Мигуел Гузман, Светски фонд за популацију Уједињених нација

„Али да видимо на пример шта ће се десити у Централној Америци, где ће се између 2010. и 2035. године, у наредних 25 година, градско становништво повећати за 40 милиона људи, а са 110 на 150 милиона. Важно је видети како планирамо овај раст становништва.

Готово сав раст у наредних 40 година на глобалном нивоу биће у градовима, али урбанизација није нужно негативан фактор за животну средину, према Гузману.

„Концентришући становништво, он ствара економију обима. Ако мислите на концентриранији модел од потпуно отвореног града, то такође може значити да се услуге могу пружати по нижој цени.

Старење

Становништво Латинске Америке старије од 60 година удвостручиће се између 2010. и 2030. године.

Изазови са којима се свет суочава веома су различити. Земље попут Јужне Кореје забринуте су да плодност остаје најмање на нивоу двоје деце, али у Африци постоје земље са врло високом плодношћу.

„Популација Латинске Америке старије од 60 година удвостручиће се између 2010. и 2030. (само 20 година), прелазећи са 59 на 118 милиона“, рекао је Гузман за ББЦ Мундо.

«Тренутно је удео људи старих 60 и више година 10%, али ће се повећати на 25%; другим речима, свака четврта особа у Латинској Америци 2050. године биће особа старија од 60 година ».

Адолесценти и образовање

На глобалном нивоу, број младих између 10 и 19 година процењује се на 1,2 милијарде.

„Латинска Америка тренутно има 110 милиона адолесцената између 10 и 19 година. Али број ће се смањивати као резултат пада плодности.

Изазов, који су азијски тигрови већ поставили, је улагање у људски капитал како би се ова популација могла продуктивно убацити, а државе повећати конкурентност.

Латинска Америка мора искористити свој тренутни демографски бонус за улагање у људски капитал, баш као и азијски тигрови, према Гузману.

Према Гузману, Латинска Америка има врло позитиван сценарио за повећање својих улагања у људски капитал, за разлику од Африке, где је адолесцентна популација у пуном порасту до 2050. или више.

"ДО. Латина доживљава период демографског бонуса, има младу популацију која не расте снажно, популацију старијих људи која још увек није тако велика и популацију радне снаге која је веома велика.

Али ово не траје вечно. Оно што су азијски тигрови учинили било је искористити тај бонус у то време и уложити у људски капитал, односно образовање и здравство.

Према стручњаку, Латинска Америка је у повољнијем положају од, на пример, Африке, где велики пораст адолесцентне популације захтева пажњу на основне проблеме пружања образовања и здравља.

А. Латина је могла да уради нешто слично ономе што је радила Јужна Кореја, на пример, где је улагање у образовање било близу производног процеса. На пример, инвестирали су у инжењерске каријере повезане са производњом кућних апарата, кључног извозног сектора за земљу.

„Захваљујући томе, процењује се да је 30% раста БДП-а остварено захваљујући улагању људског капитала као резултат овог демографског бонуса“, ​​рекао је Гузман.

Преко: ББЦМундо

Популар Постс