Престаните да радите ствари да бисте избегли своја осећања

Можемо избећи толико ствари. Да је тешка ствар не урадити то. Тешко је остати непомичан да бисмо слушали себе. Можемо покушати да се сакријемо. Али дан нас увек пронађе. И једино што нам преостаје је да то прихватимо.

Не можемо побећи од људи који смо.
Из наших прича.
Узалуд можемо покушати.
Бежи бесциљно.

У чаши за џин.
У једном оргазму за другим и за другим.
У претераном спорту.

У контроли хране и нашег тела.
На послу у свако доба.
У заљубљености.
У серији за серијом и после друге.

Можемо се извући са толико ствари.
Да је тешка ствар не урадити то.
Тешко је остати непомичан и слушати себе.

Јер куда ћемо ићи.
Ако знамо шта желимо.
Не можемо побећи.

Јер сви носимо руксак на леђима.
Наши недостаци, наши страхови и жеље.
Наш велики ожиљак.

Можемо покушати да се сакријемо.
Али дан нас увек пронађе.
И једино што нам преостаје је да то прихватимо.

Престаните да се камуфлирате у ономе што радимо.
И почните да схватате да је то оно што јесте.
Ставите све карте на сто.
Један по један.

Гледајући живот главом.
Тако је.
И почните толико да се волите.
Да престанемо да радимо ствари.
Јер се мрзимо.